НИКОЛА АЛЕКСАНДАР МАРИЋ
КОСОВСКИ ПРОЗБЕНИК
Градац Рашка 2008.
КОСОВСКА ЈЕКТЕНИЈА
ПРВА ПРОЗБА
Прозба у тесном грлу
Да почне, кад надање
У плахој киши одзвања
Да нам дадеш даворија
Кршченија, Адаме у Христа
Подај Висино
ДРУГА ПРОЗБА
Под овај дудов хлад
На оборено дебло
Спусти, да не виде
Милосрдни, речи богојавне
Везу да држимо у сили
Непристајања, осврни
Вишњи, дрхтавицу потари
ТРЕЋА ПРОЗБА
На сеник дижемо
Балирано злато, за огањ
Да му се гасовито тело
До новог станишта вине
Пепео у дубину сакри
Да вратимо се детињству
Предраги учини
ЧЕТВРТА ПРОЗБА
Кад изоремо путеве
Од поља до мораве
Плитким ралом
Јаловим оружјем
Молитве да буду гласније
До Господа просим
ПЕТА ПРОЗБА
Ниси нам дао снагу
Мост погибли да пређемо
Без освртања
Погледај оне са бакљама
Разносаче огња
Гараве нам руке очисти
Достојни
ШЕСТА ПРОЗБА
Велика се наука сабила
У тесну земљу, широка истина
Мука се избављењу наличила
Стоји Црква у епиклези
Царе Небески глагољиву
Сутрашњицу нам,
Мук да утихне
КАТИЗМА КОСОВСКОМ ПАСТИРУ
ПРВИ ПСАЛАМ
Косовски пастир
Не носи штап
Овце су његове племена
Родови и језици
Косовски пастир
Носи мач
ДРУГИ ПСАЛАМ
Одежда му васкрсна
Овце не пасу
Гасе жеш капљом крви
Сите се хлебним телом
Ангел му кандило
Спрам лика
ТРЕЋИ ПСАЛАМ
Замахом једним
Вуци прелазе у овце
Оштра длакавост
У белу мекоћу
Корак пред сусрет
Откривења печате скида
ЧЕТВРТИ ПСАЛАМ
Не подиже мач
Ћуд вучју прожига
Жеже и кује док прозлати
Доброта кроз дивље око
Мелеми невештаствени
Клизе из боје векова
ПЕТИ ПСАЛАМ
Пастир косовски је краљ
Венчан круном са стопедесет
Трнова, зарушених цркава
Силан у жртви, у боју крепак
Кључа земља за стопом
Да је помилује Спас чекани
ШЕСТИ ПСАЛАМ
Пастир је косовски судија
Законоправила духом печатана
Крилом ангелским у камен
Богољубивом руком у дрво
Чекић громко редује
Буди ктиторе и поснике у нама
СЕДМИ ПСАЛАМ
Пастир косовски
Коначи у Метохији
Обдан изгубљена стада
Опоравља зеленом пашом
Пастир косовски
Коначи, али не спава
КОСОВСКА ОБРЕТЕЊА
ПРВО
Предањска прича и попевка
Подложиће ватру на хоризонту
Ангели држе јој дах
У наступању ветар распршује
Кишу устављену сред равнице
Васкрсле душе промичу
Јанковом клисуром.
ДРУГО
Срушени мостови сахранили
Ковчег заветни
На дну бездана
Над њим дух ослобођен
Широка кубета острва
Узводно кроз јорговане
Мраморни стуб да испевамо
ТРЕЋЕ
Показала се стаменијом
Од царевине, деспотовина
Заливена у трн
И печал азијатски
Данас крваре поља
Од песме и будућег сећања
ЧЕТВРТО
Док и последњу реч
Затурену кост не истерају
Из покоја навраћају се
Смртоносним копљима
Прелесно милошћу названа
Дрхтим у страшном обретењу
Камен тврдне под ребрима
ПЕТО
Гологлави пред Господом
Около земље обезглављена
Гробља засута шљаком
Кроз незграпна окна
Небо гледа у храмове
Страшна литија Косовом
Заборављенима опело служи
ШЕСТО
После буке и шкргута
Света тишина откривена
Међу непријатељским цевима
У витешком оклопу
Чека нас један мост
И једна мајка у сузи
СЕДМО
Указале се птице
До сада увучене у жаоке
Имењакине истребљеног племена
Над питомим вековима
Зарђала ми пушка и душа
Од влаге наметнуте пољем
ОСМО
Стреловит знак
Грачаници невидимој
Светови помешани
У бучној кабини камиона
Страх вири ка шумама
Давори ми поље нагрижено
Густа ми магла паднала
ДЕВЕТО
Стуб црни вије се
Играју куће
Око цркве у грумењу
Овде се сто за једнога
Плаћа и векови мељу
Књига забрањена
Распеће распетих распето
ДЕСЕТО
Претешка бисер суза,
Откривена на узетој глави
Светог Харитона, притисла
Иште земља у своју ризницу
Брани горња сила
Певају нам хори мученика
Уши наше памук заливени
ЈЕДАНАЕСЕТО
Заточници у своме имену
Заклоњени силом латинског оружја
У молитви, а србска се Црква
Препорађа храни своје затворнике
Прелива се сила и благодет
Свети Сава и Лазар на бдењу
ДВАНАЕСТО
Тешки камен наваљен житишту
Пошао из немања
Да изгубим поље
У сну где тапије постоје
На камену, незграпној
Облини планине у боју
Доспева ми сну широком
Завештање јаве
ТРИНАЕСТО
Чије си пустих кућа
Несвесно говор шити речи
О потамнелом Злату
О Србији
Вене име у страху
Само се поље роби
ЧЕТРНАЕСТО
Страх да поменем, зашто
Смех неумесан је данас
Срце стврдњава
Под стрехама душе
Гнезде се мисли
Свеже ископане земље
Пушка ми копни, Црква злати
Ја први пут пољу
ПЕТНАЕСТО
Срби где сте, ћирилице нема
Од Газиместана за вама
У свемир свим световима
У сусрет да јадам и правдам
За поље изгубљено
Нетрулежни косовски мученик
У слави побеђеног времена
А ми главе без очију забацили
Вештаственом вилином коњицу
ШЕСНАЕСТО
Новопечени, колико нуде
За главу будућег века
Да купе несаломиву барку
Крв нову, смрт смрти
Дођошу са намером слуге
У фаталном одсуству султана
Да предамо се унапред
Загрљаји, целиви нису сви
Верни, сребрни цехови
СЕДАМНАЕСТО
Штап ахиепископски
За звечку, како да дам
Диву великих очију
Историју да браним пред
Онима што сричу слова
И једва броје до триста
Да ме не згази дежмекаста нога
А тамо под шеширом
Свира у саксофон
Цар без Христа
ОСАМНАЕСТО
Приведена на заклање
Србска војска прекобројна
Осећањем големе немоћи
Растресена пољем, крајином
Повисоком проклетијом
Нада устргнута на плећима
Носи хлеба бела
КОСОВСКЕ ПОВЕЉЕ
ПОВЕЉА СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА
У венчању царством
Знамењем дрвеним крстом
Дариван, даривам спас србске
Војске свотолазаревски род
Да настави се
И као мученик, царства ми
Улазим у октобар
ПОВЕЉА СВЕТОГ ХАРИТОНА
Остављам црну ризу
Сузу одбеглу у око
Камере, праслику
Сабијеног неба
Клонулом храму кубета
Главу обретену, позлаћену
ПОВЕЉА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
Сневам ти крила
Да голуб си слободни
И прегршт зрнастих стихова
У питомој бранковини
А око ти камено
У висини Грачанице, застало
Душу у плачу
Небеском збежишту
ПОВЕЉА МЕХМЕД ПАШЕ
Лако
Као што ме расрбише
Обнављам мост
Брата правоверца
Узиђујем место срца
Да куца
У тајном образу матере
Пећком жилишту предајем
ПОВЕЉА ВАСКА ПОПЕ
Дарим коса
Црнорисца међу птицама
С препуним тулом
Сагорљивих пера
Дирљиву слику
Дрво само сред векова
Глас његов задржавам
Да кад млад будем запевам
КОСОВСКИ ВАСКРСНИ КАНОН
ПРВА ПЕСМА
Ситне се Цркве
У немуште макадаме
Поља божура
Цвета-споменика рију
Ножеви, да се загуби
Србска песма
Семе-стих бежи у јарке
Рањено чека Самарјанина
И цвета међу драчом
Васкрсења не бива без смрти
ТРЕЋА ПЕСМА
Где нога да ступи
А да црквиште не походи
По пољу процветалом
Крвавим крунама
Скромни служитељи
Где главу Господа да склоне
Кад деца им на пушкомет
Варају дан
Васкрсења не бива без смрти
ЧЕТВРТА ПЕСМА
Страшне звери нападу
Осећајни део душе
Нестали, рањени, масовна
Коначишта, посмртне размене
Закаснела опела
Али ангели певају без станке
Црнорисци раном зором,
Одречени од светла
У плачној молитви
Ноћу у бдењу
Васкрсења не бива без смрти
ПЕТА ПЕСМА
Чује се новоподигнуто
Звоно над Брезовицом
И светоархангелски сабор
Крај гроба цара Душана
У Метохији помешани
Анђели са децом
Небо се точи реком Бистирцом
Она огњем ушушкана
Плачом опојана
Васкрсења не бива без смрти
ШЕСТА ПЕСМА
Ко се покаже вичан
Страшном одолеће месту,
А други у ланце сеобе
У смрт превремену
У име изгубљено, топоними
За њима сахрањени у приче.
Да остану благослов имају,
Да оду вољом промисла јест
Васкрсења не бива без смрти
СЕДМА ПЕСМА
Лакше ли је правдом,
Клонулим телом на родну земљицу
Или сваким гласом умирати
Смрт по смрт, и очи жаре
Деспотски, кругови патње
У понављању.
Шта продао, шта купио
У стварној димензији крста?
Васкрсења не бива без смрти
ОСМА ПЕСМА
За сво незнање и нехај
Цехове намирујемо,
Расте из лика велико Сунце
Ноћу месечина чиста
Види се све и чује
Једини завичај
Сабор око Спаса
Једини брат кади кућом.
Црквом Христовом
Наука невино откривена
Васкрсења не бива без смрти
КОСОВСКИ ЗАВЕТНИК
О ЗАКОНУ
Небеског творење
Од овог неданог дана
У шестом часу сахрањеном
За други долазак чекани
Пише га цар обезглављеном
Руком, победницом
Времена
О ЦАРСТВУ
Царство је наизглед
Сјај и злато, налик
Великом копну са једним
Светлом из круне
Личи на небо спуштено
Позлаћује куполе,
Оно наличи, али труне
Када неосвећено је
Благородном душом
О ЦРКВИ
Црква излази из зидова
Расељена земљом, у нејачи
Врлети постају камен
Крајеугаони васељене
Храстови примају крст
Бескрвни олтари постају
Горе се облаче у стихаре
И небо кубета преузима
Гасовито да зида
О СЛУЖБИ БОГУ
Служба је уздах Висини
Сабор крста и храста
И све и свја
Што логосни печат носи
Служи је племић
Са виђењем светог боја
И светијег Христа
О СЛУЖБИ ПАТРИЈАРХУ
У времена патријарха
Икона Спаситеља у њему
Да сматра се и беседа
Као закон да прима
А када га није, светоме
Сави мисао да врати
Промислу подобном
О СРБИМА
Од овог повечерја
Срби су на бдењу
Ако ли ко задрема
За руку крсну славу
Да држи, ако ли коме
Ноге попусте на храстовину
Да се ослони, ко огладни
Светињом да сити,
Ко ожедни трикратко
Воду богојавску
А ко оде са бдења
Расрбљен се враћа
Као странац отачаства
пленик
